Petak, Decembar 26, 2008
Jedenom za vreme mojih dugogodisnjih studija
Mucio sam sebe tih dana rigoroznom dijetom. Smrsao sam podosta, ali devojke ni na vidiku. Kao da sam sa gubitkom kilograma postao nevidljiv.
Vece...Predat razmisljanjima o svojoj krutoj sudbi jedva da sam cuo kada je zazvonio telefon. Sa drugog kraja zice obratio mi se savrsen, zenski, dubok glas. Vise nego prijatan, bez naglaska, ljubazan, neusiljen, sexy alt. Mislim drugi glas u horu, ako ima sluha. Hot - line ili nije postojao ili je bio u povoju, ali mislim da bi zenska cinila cuda.
Cula je kako ja imam neke skripte koje kruze po faxu, ali ona eto, nije u mogucnosti da do njih dodje. Radi...Videla me je na jednom ispitu sa tim skriptama, pa je bila slobodna da uzme moj broj od drugarice...
Naravno da smo se odmah dogovorili da ja, koliko sutra, skoknem do butika u kom ona radi i da donesem sve sto joj treba.
Sutra prepodne, par sati pre ugovorenog susreta, telefon. Opet onaj glas. Hladan tus.Ona iznenada mora da otputuje na par dana...ali cucemo se...
Zvala me je svaki dan u naredna tri dana. Da je ne zaboravim...Svaki put je njen glas i sve u vezi sa njim, cinio da moje nestrpljenje naraste do ludila. Nisam mogao vise da izdrzim i poceo sam, onako preko telefona, da flertujem...Nema momka, nesto niza od mene, idealna tezina, voli more, Sunce (Sunce moje...!), slobodu pokreta u vodi (pod navalom testosterona u svojim kasno-adolescentskim godinama vec sam je zamisljao u bikiniju...i bez bikinija)...
Konacno osvanuo je i dan njenog povratka. Odjurio sam do butika u zakazano vreme, napirlitan, polivsi se novim after -sheve kao siparica.
Butik je ustvari bio drustvena prodavnica trikotaze i galanterije, ali ne mari... Smelo sam zakoracio, dok mi je srce tuklo kao kada sam imao trinaest.
Docekao me je njen sirok osmeh, koji je otkrivao dvojku koja se crnila od karijesa - desno gore i trojku levo gore, koja nije postojala. Veselo su me gledale njene ogromne oci ispod naocara dioptrije minus petsto, koje su nehajno natkrilile siske njene nove ondulacije, trajne - dizajnirane tako da ni moja baba ne bi pristala da se tako frizira. Ispod dugackih noktiju lakiranih u roze nazirala se prljavstina od cirka nekoliko nedelja. Na sebi je imala stare vrengler farke (i nisu bile tako lose, kada su bile u modi 70- tih), strikani dzemper etno dezena a la Pester (da je barem bio Zlatiborac, pa ajde de) i salonke, malo ulubljene sa strane, sa tragovima cepanja iz gradskog saobracaja.
Ime je bilo njeno. Jos vaznije - to je bio taj glas! Kako je moguce da TAKO izgleda vlasnica TAKVOG glasa?
Iako izvezban da ne pokazujem utisak o necijem izgledu, ukoliko mi se ne dopada (jer sam i sam patio zbog tudjih pogleda iz doba najezde bubuljica), mislim da je primetila. Morala je primetiti, jer joj se tako nesto sigurno nije desavalo prvi put. Ne sa tim glasom. Trudio sam se da budem uctiv, uostalom tu su bile skripte.
Ocajan, naivno sam ispricao sve mom muskom drustvu ocekujuci podrsku. Kada me je docekao podsmeh i visenedeljno zbijanje grubih sala, shvatio sam da je cela stvar zapravo smesna. Ustvari, JA sam ispao smesan. Tako je vremenom, prica dobijala na veselosti...
Dobrodošao, ako si kako kažeš dugogodina studirao, nadam se da će biti još postova. pozdrav
:):):)
Dešava se. Ne ide uvek divan glas uz divnu spoljašnjost. A neke bajne devojke imaju katastrofalan glas. Ne govorimo o tome kakva je ona kao čovek, moguće da je njena unutrašnjost u skladu sa glasom. Nisi to proveravao?
hahahahahhaha...... blagi uzas!!!
ja bih te, da sam ti drugar, tovarila citav zivot... :))))))
hahahhhha :))))
salim se, al' situacija je krajnje smesna..... mada, spoljasnjost, sto se tice prijateljstva nista ne znaci...ona uvek moze da ti bude PRIJATELJ, zar ne?
pozz, ocekujem nove postove.... :))))
